Fabrika je za primer: sa savremenim mašinama i uslovima rada, izvozom na vodeća evropska tržišta, ostvarenom rekordnom dobiti u 2022. (oko 24 miliona evra), prosečnom zaradom od 953 evra, obezbeđenom 13. platom, stabilnim poslovanjem dve decenije u većinskom vlasništvu uspešne inostrane kompanije...
Pa i takvoj firmi, retkoj u našoj privredi, nedostaju mladi stručnjaci: inženjeri metalurške, mašinske struke.
Reč je o valjaonici aluminijuma '„Impol Seval” iz Sevojna, jednom od najboljih preduzeća zapadne Srbije koje izvozi 95 odsto proizvodnje na tržišta Nemačke, Italije, Francuske, Poljske, Rusije... Ova fabrika poslednjih meseci radi sa 70 odsto kapaciteta zbog recesije u EU i pada tražnje za aluminijumskim proizvodima, ali podnosi te udare, cenu rada i sada povećava.
Rad u industriji, uz pomenute pogodnosti, ima i posebnih zahteva. A to kao da odbija mlade inženjere, kadrove za budućnost potrebne ozbiljnim i profitabilnim fabrikama. Pritom ovo nije samo problem Srbije – takvih briga ni Slovenija (u EU) nije pošteđena. O tome su nedavno u „Impol Sevalu” u Sevojnu medijima govorili Ninko Tešić, generalni direktor te fabrike, i Andrej Kolmanič, glavni izvršni direktor grupe „Impol” iz Slovenske Bistrice koja kao veliki izvoznik na vodeća tržišta Evrope i Amerike obuhvata 21 privredno društvo (tu je i „Seval”).
Tešić ukazuje na problem stručne radne snage, mladih kadrova u „Impol Sevalu”: „Mi bismo, na primer, veoma rado primali metalurške inženjere. Ali nema ih na tržištu. Za tu struku nudimo stipendije, pogodne uslove. Pa i oni koje smo stipendirali, kod nas radili diplomski rad, odlučili su da neće da se vrate u Užice i Sevojno, nego su vratili stipendiju i ostali u Beogradu. Tako da prvi put pričam da imamo problem kadrova, različitih struka. O tome na našem Nadzornom odboru razgovaramo, stav je da kadar ne može da se zanemari. Iako je kriza u izvozu, a biće je i dogodine, mi smo se opredelili da sačuvamo kadrove. Pri tom, čuvanje kadrova ne znači samo nedavanje otkaza zaposlenima, nego i vođenje računa o standardu, povećavanju plata”, rekao je o tome generalni direktor „Impol Sevala”.
Iste probleme sa stručnim kadrom, kaže Andrej Kolmanič, imaju i u Sloveniji: „Ni kod nas se mladi ljudi više ne odlučuju za ove struke u industriji. Mi u ’Impolu’, kao i ’Seval’ u Sevojnu, radimo četvorobrigadno. A mladi vole da su slobodni za vikend, da izlaze van, lepo se provedu. Dok četvorobrigadni rad podrazumeva samo jedan vikend slobodan. Uopšte, sve ove tehničke struke svuda su problem.”– Pitanje je šta je razlog za to – dodaje glavni izvršni direktor grupe „Impol” iz Slovenske Bistrice: – Mi i sami imamo decu. Mada svi planiramo kako će ona biti po kancelarijama, samo ne u industriji gde su prljave ruke. To nije ispravan put. Biti inženjer metalurgije, mašinstva, elektrostruke danas je jako traženo. Mlade moramo uveriti da idu u ovom smeru. Mi u „Impolu” dajemo stipendije za te struke, ali i ih zbog nedovoljnog interesovanja ne podelimo sve.
– U našoj industriji mi smo posvećeni poslu 24 sata dnevno. Poziv na telefon može biti i usred noći, bilo kada. A to mladi ne žele. Što se tiče stručnih kadrova u „Impol Sevalu” u Srbiji, ne smemo dozvoliti da ono što imamo ode u Beograd ili inostranstvo. Treba im obezbediti najbolje uslove, veliku platu, da žele da rade za nas, i to u kraju gde su rođeni. U Nemačkoj si uvek stranac, bilo da dolaziš iz Slovenije ili Srbije. Mislim da je bolje ostati ovde – zaključuje Andrej Kolmanič.